Храбар спаситељ 2012
Затвори се серија летњих празника, популарно позната као бање Храбар спаситељ. Они прослављају 16. августа према старој стилу, односно 29. августа - према новом стилу. Овај празник је празник Узнесења Богородице.
У црквеном календару, Хлеб спаситељ одговара Празник преношења из Едесса у Цариграду на слику нашег Господа Исуса Христа (овај догађај је одржан 944). Према легенди, Свети имиџ је био утиснут на платну којим је Исус Христ избрисао лице. Такође, данас се мучеником Диомиду обожава лекар, који се мољује за разне болести и болести, и Феодоровској икони Богородице.
У свакој од три бања уобичајено је да се посветиОдређени производ, који после посвећености постаје главно јело данашњег дана. У Хонеи Спасу је мед, у Апплеу - јабуке и остало воће. А у Хлебом Спаситељу је уобичајено да пеке хлеб из новог усева и, наравно, посвети, а затим служи. Људи причају о овом празнику овако: "Трећи спаситељ хлеба". Сматра се даном када вам треба захвалити Господу на дневном хлебу.
Такође се зове овај празник Нут Спаситељ (или матице), јер овај дан зрели лешник (шумаораси). Од тог дана дозвољено је да почне бранити лешник у шуми. Стога, поред хлеба из нове жетве, уобичајено је да служи разна јела са орасима на столу. Иначе, веровало се да добар жетва за луде предвиђа богату жетву хлеба за следећу годину.
Овај празник је познат и као Платно платно, Спаситељ на платну или Спаситељ на платну, јер је тог дана обично трговатислике и платна. Најпознатији је сматрао сајму, који је одржан у селу Греен Моунтаин (Нижниј Новгород округ), у вези са тим, чак и говорећи: ". Христос је први - он тхе ватер штанду, друга Бање - једу јабуке, трећи Бање - у зеленим брдима платна продају"
Храбар спаситељ је дан припреме за завршетак летњег теренског рада, тако да се не слави тако великим размјерима каодва претходна. Сељаци нису на свечаности: потребно је да завршите летњи посао на терену, све док не падне киша. Међутим, сутрашњице су тог дана организоване и веровало се да ће трговина бити нарочито повољна.
Пре Храбарског спаситеља, 28. августа, завршавају жетву и посежу зимски хлеб. Код људи овај празник се зове Дозхки (Досвки), у црквеном календару, Успење одговара Узнесењу Блажене Дјевице. Али на неким мјестима, дозхинки и дроге су временски усмјерени не на Узнесење, већ на Трећег Спаситеља.
Сетва зимског ражи је била читав обред. Ујутро су направили заједничку кућну молитвучије су жене виделе своје мужеве на терену хљебом и сољем. Истовремено је било потребно поставити три снопова на колицима, и већ стављале вреће са ражи, намењеним за сетву. По доласку, на пољу сетвених паса, дјеца су срела пита са кашицом од хељде. Ова торта је једва цела породица након сетве зимских усева.
На Хлебом Спаситељу је уобичајено да се забележи лет птица, посебно кранова и гутљаја. Али гутање лети за сва три Спаситеља (у првомс обзиром да је њихов одлазак примећен чак иу медјим бањама), тако да се посебна пажња поклања дизалицама. Верује се да ће Кран летети до Треће бање, онда ће празник прославе Блажене Дјевице Марије (14. октобра) бити ледено, што ће означити почетак зиме.
Чак и данас, посвећивали су нове бунаре, очистили изворе љежења до јесени, пили подземне воде и кружили бунаре, као да затварају топло вријеме. Трећи Спаситељ је дан завршног опроштајног лета. И иако је званични календар 29. августа - још увек љето, према националном календару до тада, јесен је већ у пуном замаху.